Parametri koji se moraju uzeti u obzir da bi ribe mogle normalno da žive u akvarijumu prema tome veoma važni za akvariste koji žele da ih mreste su meka ili tvrda, neutralna ili alkalna voda. Većina riba živi u vodama umerene tvrdoće i reakcije bliže neutralnoj. Neke ribe, kao što su neonke, diskusi itd. žive u mekim i kiselim. Nasuprot njima neke afričke ribice u jezerima sa tvrdom i alkalnom vodom. Zbog toga svako ko želi da se uspešno bavi akvaristikom mora da zna šta to vodu čini ovakvom ili onakvom i kako se na te njene osobine može uticati.


Tvrdoća
Ovaj pojam je vezan za postojanje raznih rastvorenih soli kalcijuma i magnezijumau vdi. Karbonati, soli ugljene kiseline određuju karbonatnu ili povremenu tvrdoću. Sulfati, soli sumporne kiseline određuju stalnu tvrdoću. Zajedno čine totalnu tvrdoću koja se iskazuje stepenima. Gradacije tvrdoće vode izražena u nemačkim stepenima izgleda ovako:

Veoma meka	0 - 5     d°H
Meka	6 - 8     d°H
Srednje tvrda	9 - 12   d°H
Tvrda	13 - 18 d°H
Tvrda	19 - 30 d°H
Veoma tvrda	preko 30 d°H

napomena:
1 d°H = 10 mg CaO/L [kalcijum oksida po litru]
Voda iz vodovodne mreže Beograda sadrži između 11 i 17 d°H

Totalna tvrdoća vode može se sniziti. Najbolje je omekšavati mešanjem sa destilovanom vodom ili omekšivačem [jonomat]. Kada je potrebno da se tvrdoća poveća, dovoljno je dodati u vodu malo rastvora čistog kalcijum sulfata. Ukoliko u podlozi akvarijuma ima dosta kalcijuma [obično u vidu krečnjaka], tvrdoća će se povećavati, odnosno ako ga nema, voda će vremenom postajati mekša.

Proračun potrebne količine destilisane ili omekšane vode da bi se dobila mekša u akvarijumu, pod uslovom da se zna tvrdoća ona od koje se polazi, može se izvesti na sledeći način:

16 - 2 = 14            Ako je npr. voda u akvarijumu 16 d°H [odnosno 10 ili 11] a želite 2 d°H [6 ili 5] onda se
10 - 6 =  4    =>   na njena dva dela [6 ili 5] dodaje 14 [4 ili 6] delova omekšane vode [destilisane ili
11 - 5 =  6            dobijene korišćenjem jonomata]


Reakcija
Voda može biti kisela neutralna ili alkalne reakcije. Ovaj parametar zavisi od odnosa pozitivnih vodonikovih negativnih hidroksilnih jona. Označava se sa pH [lat. pondus hidrogenii, bukvalni prevod bi bio snaga hidrogena] i predstavlja težinu vodonikovih jona u litru vode. U destilisanoj vodi su podjednako zastupljeni i zbog toga se kaže da je njena reakcija - neutralna.

Jako kisela voda	3 - 5  pH
Kisela	5 - 6  pH
Slabo kisela	6 - 7  pH
Neutralna reakcija	7    pH
Slabo alkalna	7 -8  pH
Više alkalna	8 - 9  pH
Alkalna	9 - 10 pH
Izuzetno alkalna	10 - 14 pH

Postoji više metoda za određivanje pH vrednosti ali je najjednostavniji i akvaristima najpristupačniji onaj uz pomoć papirnatog indikatora [lakmus]. Promena boje papira upoređuje se sa kolorimetrijskom tabelom.

Treset
Kiselost vode može se povećati dodavanjem rastvora koji se pravi od 0.1 - 0.2 grama tanina na 10 litara vodovodske vode koja je odstojala 4 dana i vode u kojoj je prokuvan treset. Tresetna voda može da se pravi i tako što se neki stakleni sud sa destilovanom vodom ili omekšanom [jonomatom] vodom stavi sloj treseta visine 2 cm i postavljanjem posude u mrak. Treset će u početku plivati ali će za 10 do 20 dana potonuti. Voda će dobiti smeđu boju i reakciju oko 5 pH. Osim što služi za povećanje kiselosti, ona je najbolja osnova za mrest riba, kojima treba kisela i meka voda. Stalna kiselost vode se možedobiti ako se treset stavi u spoljašnji filter. Ukoliko je potrebna slaba alkalna reakcija vode u akvarijumu, dovoljno je dodati malo sode bikarbone.

 U narednom tekstu - Akvarijumske biljke i njihovo sađenje

Božidar Spasojević  -  akvaristički centar AMAZONA


Komentari/pitanja