.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... konji

.... male životinje

.... galerija

.... forum

Akvarijumske kornjače
Akvarijumske kornjače - a naročito crvenouhe Pseudemys scripta elegans izborile su u mnogim domovima kod nas ugledno mesto kućnih ljubimaca. Zaslužile su to pre svega lepim izgledom, nenametljivim ponašanjem i skromnim zahlevima.Crvenouha kornjača (dobila je ime po crvenom trouglu sa obe sirane glave kod očiju) stanovnik je slatkih, toplih voda istočnih delova SAD Meksika i Centralne Amerike, Zbog toga joj najviše odgovara akvarijum (bar pet litara vode na jednu kornjaču) u kome je temperatura konstantna, ne niža od 25 i ne viša od 35 C. To jednostavno možemo regulisati običnim akvarijumskim grejačem.

 

Uslovi za život
lako ove kornjače ne traže mnogo nege i izuzetne uslove za život, tri faktora su presudna:
kalcijum, sunčeva svetlost i vitamini.

Kalcijum:
Čini osnov koštanog sastava ovih životinja i bez njega se one ne mogu normalno razvijati.

Sunčevi zraci:
Neophodni su, ovim na prvi pogled sporim životinjama, za svakodnevni život, jer učvršćuju kalcijum u kostima, povećavaju otpornost organizma i regulišu apetit, Tako, na primer, ukoliko temperatura vode u kojoj žive (i vazduha) padne na samo dvadeset stepeni, akvarijumska kornjača prestaje da uzima hranu. Sunčevi zraci su neophodni, ali sa njima ne treba preterivati. Najbolje je, ako akvarijum smestimo u sunčan deo stana i pritom vodimo računa da temperature vode i vazduha ne prelaze 35 stepeni. Najidealnija mesta u stanu su ona, gde će već i deo akvarijuma biti izložen sunčevim zracima, a manji deo u hladu.

Vitamini: Važni su (posebno vit. D) za rast i vitalnost kornjača, a naročito u prvim godinama života.
Zbog toga im se pri svakodnevnom obroku, dodaju mineralne soli i vitamini. Mogu se nabaviti u akvarističkim prodavnicama (u prahu i tečnom stanju, koji se lako rastvaraju u vodi).

 

Akvarijum i ishrana
Pri čuvanju kućnih ljubimaca, svaki uzgajivač treba da vodi računa o stvaranju što približnijih uslova sa onima u prirodi. Najbolji akvarijumi za držanje ovih kornjača su oni iz "dva dela". Prvi deo predstavlja vodenu sredinu, a drugi kopno. "Kopno" u akvarijumu može se, međutim napraviti i stavljanjem komada plute ili drveta, koji plutaju slobodno ili su pričvršćeni (zalepljeni) za jednu staklenu stranicu. Dno akvarijuma treba pokriti kamenčićima, u uglu zasaditi vodeno bilje. Voda u akvarijumu, koja se menja bar jednom nedeljno, može bili i iz vodovoda, jer vodene kornjače nisu naročito osetljive na hlor (ipak je sigurnije upotrebni vodu koja je par dana odstajala i iz koje je ispario hlor).

Akvarijumske kornjače su mesožderi i prijaju im komadići posnog sirovog mesa, ribe ili nekog insekta. Međutim, pri svakom obroku kornjačama treba davati obavezno malo povrća (salate, šargarepe, kuvanog spanaća ili blitve). Uz to, prihranjuju se i vitaminima.

Vlasnike ovih malih, oklopnih ljubimaca često, zabrinjava slab apetit.
Zbog toga nam naši kupci i postavljaju pitanje:
Zašto moja kornjača neće da uzima hranu?
Razloga za to ima više. Najčešći je, međutim u neadekvatnoj temperaturi vode, vazduha ili nedostatku sunčevih zraka (zimi se to reguliše sijalicom), a ponekad i u prethodnoj pogrešnoj ishrani ili bolesti.


Prva pomoć
Pri čišćenju i pranju akvarijuma nikako ne treba upotrebljavati deterdžente i druga slična hemijska sredstva, koja i u malim količinama (ukoliko se zadrže na staklu ili kamenčićima), mogu da izazovu razne upale kod našeg ljubimca. Treba u neposrednoj blizini akvarijiima izbegavati i eventualnu upotrebu insekticida i sličnih preparata, jer i to može da šteti kornjačama.
Ukoliko i pored svih predostrožnosti naše kornjače razbole, u većini slučajeva im sami možemo pružiti prvu pomoć.

Tako, na primer. primetite li da je vašoj kornjači oklop mekan na dodir, to je znak da je ne hranite pravilno ili da su joj životni uslovi loši. Mineralne soli, vitamini i odgovarajuće dijete, za kratko vreme mogu da reše taj problem Kad primetite da kornjača nema apetit, da ga je izgubila, dajte joj vitaminske preparate.

Kod učestalih proliva, najbolji su lek su "post" i dijeta, uz dodatak vitaminskog preparata gvozđa.

Jedna od najtežih bolesti, koja može da zadesi kornjače uopšte, je zapaljenjc pluća.
Dijagnozu nije teško postaviti. Obolela kornjača tesko diše, nozdrve su joj vlažne i nema apetit. To oboljenje vi ne možete lečiti, pa će najbolje biti da se obratite veterinaru za savet.

Bolesti i lečenje

Držanje akvarijumskih kornjača predstavlja posebno zadovoljstvo jednog broja ljubitelja životinja. Zbog toga što se lako održavaju, ne traže mnogo prostora i hrane, postale su popularni kućni ljubimci. Sasvim je prirodno da se javljaju i problemi kod njihovog uzgoja. Važno je znati iz kog klimatskog pojasa potiču vaše kornjače. One koje se donesu iz toplijih krajeva u predeo promenljive klime traže više nege. Ukoliko se znaju osnovna pravila čuvanja, hrane i nege, onda će i problemi koji se javljaju biti svedeni na minimum.

Od kojih bolesti najčešće oboljevaju akvarijumske kornjače? Najčešće bolesti koje se sreću kod akvarijumskih kornjača su:

1.

razmekšavanje oklopa.

2,

oboljenje očiju.

3.

gljivična oboljenja,

4.

obamrlost (somnolentnost).

5.

gubitak apetita

6.

otoci

7.

ozlede

8.

rane


U narednom tekstu ćemo se baviti svakom od ovih bolesti i njenim lečenjem.


Božidar Spasojević




Komentari/pitanja



 

.... oglasi

 
 

2003-2006 © Životinjsko carstvo