.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... svaštara

.... forum

Akvarijumske biljke

Biljke su jedan od osnovnih činilaca života na Zemlji, pa samim tim i u akvarijumima, one su prirodna protivteža ribama. Biljke izbacuju kiseonik neophodan ribama a ribe disanjem izbacuju ugljen-dioksid, koji je neophodan sastojak fotosinteze koja se odvija u biljkama.

Dugogodišnje iskustvo akvarista je pokazalo da ribe u dobro i gusto zaraslim akvarijumima manje oboljevaju nego u akvarijumima u kojima životne uslove održavamo tehničkim pomagalima. U akvarijumima u kojima nema dovoljno bilja, voda se od otpadnih materija veoma brzo prlja i zamućujc i skuplja se sve veća količina otrovnih materija. Kako se ove otrovne materije [nitriti, nitrati i amonijak] ne mogu videli okom, voda može da izgleda čista a ribe da deluju zdravo, a da ih ipak sledećeg dana nađemo mrtve.

Biljke u postojbini rastu u vodama čija je temperatura između 28-32°C. U akvarijumskim uslovima ne treba ih gajiti na temperaturama višim od 29-30°C

Vrste vodenog bilja
Prema načinu i mestu rasta, biljke mogu da se podele na dve vrste:
1. One koje rastu i imaju sve svoje delove ispod površine vode. To su podvodne biljke. One mogu biti
zakorenjene u dno ili mogu slobodno plivati ispod površine vode
2. Druga vrsta izranja iznad površine vode, i njihov veći deo se nalazi iznad površine vode.

Biološka ravnoteža
Da bi uspostavili biološku ravnotežu u akvarijumu, u podlogu sadimo biljke koje zajedno sa ribama sačinjavaju osnov za uspostavljanje životne-biološke ravnoteže u akvarijumu. Biološka ravnoteža se lako poremeti ako je u akvarijumu previše riba a malo biljaka, ili malo riba a mnogo biljaka. U prvom primeru moramo akvarijum intenzivno provetravali pomoću pumpe, a u drugom primeru dodati više riba u akvarijum da potroše višak kiseonika.
           
     1.                             2.                             3.                             4.                             5.

Najvažnije akvarijumske biljke
Prema vrsti građe i listova biljke, biljke u akvarislici dele se u sedam grupa:

  Biljke končastih formi [zahtevaju više svellosti].[slika 1]

  Biljke mahovinastih listova [potrebno im je puno svetla].[slika 2]

  Biljke dugostrunih listova [zahtevaju prigušeno svetio i meku vodu].[slika 3]

  Biljke finih igličastih listova [zahtevaju jako osvetljenje].
[slika 4]

  Plivajuće biljke [svetlosti im nikada nije dovoljno].[slika 5]

  Biljke sa plivajućim listovima [zahtevaju jako svetlo koje dopire sa gornje strane]. [slika desno]

  Barske biljke [koje je najbolje postaviti tako da vire iznad površine vode].


Sađenje biljaka
Prilikom formiranja akvarijuma, posebnu pažnju treba posvetiti bilju, koje treba da bude atraktivna pozadina ribicama. Valja ostaviti dosta prostora u prednjem planu akvarijuma, kako bi jato moglo nesmetano da pliva. Visoke biljke nalik običnoj travi treba saditi u isprekidanim redovima, dok one s perastim listovima najlepše izgledaju kada su postavljene u vidu žbunića. Velike i razgranate biljke sa širokim lislovima, treba da budu usamljene.

Pre sađenja, oštrim makazama treba odstraniti sve oštećene i trule delove svake biljke, i skratiti koren na dubinu sađenja. Postupak pri sađenju je sledeći: koren biljke se uzme između prva tri prsta, kažiprstom se napravi rupa u podlozi. koren zavuče u rupu i pridržava kažiprstom, dok se palcem i velikim prstom ne zagrne šljunak [pesak]. Neki akvaristi preporučuju da nivo vode prilikom sađenja bude nizak. U tom slučaju listovi biljke plivaju po površin i i zaklanjaju vidik, tako da je teško pratiti ono što se radi. Biljke treba saditi tako da koren, što je moguće više bude uspravno postavljen, a ne da bude presavijen. Pored toga, dobro je oko biljke slaviti par kamenčića i tako je učvrstiti.

                                  

Dubina sađenja zavisi od biljne vrste. Moramo paziti da biljke sa korenjem posadimo tako da je vrat [deo gde koren prelazi u stablo] odmah nad peskom [šljunkom]. Preduboko sađenje prouzrokuje opadanje lišća, a kod preniskog sađenja [plitkog] biljke ispadaju iz podloge pa ih moramo ponovo saditi, što nije nimalo prijatan posao. Prilikom sađenja, a i kasnije pri održavanju akvarijuma, jedan posebno napravljen štapić može da bude od velike koristi. Dužina treba da je oko 10 cm veća od visine akvarijuma, širina 0.6 i debljina 0.3 cm. Na jednom kraju treba mu napraviti "V" zarez. Tim štapićem se sadi bilje tamo gde je otežan pristup rukom. Naročito je koristan kada se, u već oformljenom akvarijumu, želi posaditi novo ili razmesti postojeće bilje.

Prilikom zasađivanja novog akvarijuma, ne treba škrtariti, već treba nabaviti dovoljnu, veću količinu biljaka. Uzrok propadanja biljaka, kada ih je mali broj u velikom akvarijumu, je u tome što se tada teško uspostavlja biološka ravnoteža. Takav akvarijum se lako zamuti i bilje propada, jer mali broj biljaka nije u stanju da upije sve količine štetnih materija.

Prilikom sadenja biljke poslužite se jednim malim trikom: napunite malu "saksiju" podlogom tj. tresetom [slika A] i u nju stavite biljku koju sadite. Sada tu malu "saksiju" sa biljkom zakopajte u šljunak ili pesak vašeg akvarijuma. Ovakvo sađenje daje veću šansu da se biljka primi.

Božidar Spasojević
www.amazona-akvaristika.com

Komentari/pitanja

 

.... divljina

 

2003-2005 © Životinjsko carstvo